FILIP DRIJE planetarno obožavani Svemirski Arhitekta
Filip Drije (1944) jedan je od najuticajnijih francuskih autora i poznat je po svojim baroknim crtežima i bizarnim SF pričama. Vizuelno fascinantan, njegovi radovi su prepoznatljivi toliko da ga ne možete pomešati ni sa kim drugim.
Rođen je u Tuluzu, u Francuskoj, ali je mladost proveo u Španiji. U Francusku se vraća 1952. nakon smrti svog oca. Nakon što je radio kao fotograf nekoliko godina, debitovao je u stripovima sa svojim, sada već legendarnim likom Lonea Sloana Le Mystère des Abîmes 1966. godine, a koji je crpeo inspiraciju iz Drijeovih omiljenih pisaca naučne fantastike Van Vogta i Lavekrafta. Njega će ovekovečiti u još desetak priča.
Potom je radio kao komičar u Teatru De Soleil. U isto vreme, napravio je svoje prve fantastične ilustracije za izdavače poput Opte, uključujući nekoliko Lavkraftovih reizdanja. Fasciniran romanom Elric le Necromancien Majkla Murkoka, Drije je napravio audio-vizuelnu adaptaciju dela sa Mišelom Demutom, koje je prikazano u Muzeju dekorativne umetnosti u Parizu 1968.
Godine 1970. pridružuje se časopisu Pilote i nastavlja da radi na Lone Sloane, koristeći inovativnu postavku stranica i kontrastne boje za dizajn gigantskih građevinskih struktura, zbog čega dobija nadimak Svemirski Arhitekta.
Zajedno s Bernarom Farkasom, Žan-Pjerom Dioneom i Moebijusom osnovao je izdavačku kuću Les Humanoides Associes i časopis Metal Hurlant 1975.
Nakon smrti supruge Nikol od karcinoma, 1975. godine kao krik revolta crta La Nuit (Noć), koji je objavljen u Rock and Folk-u. U ovom stripu, koji je na prvi pogled običnom čitaocu dosta konfuzan, Drije želi da svi umru… Zašto bi oni živeli kada ona nije mogla? Ova priča je u suštini početak kraja poslednjih neživih bića u Drijeovom misterioznom univerzumu halucinogeno-kataklizmične realnosti. Iako je sve šareno i puno dinamike, reč je o sumanutom delirijumu artikulisanom u strip-table. Propast je neminovna. Ukratko, reč je o stripu koji ne nudi priču već iskustvo. Iskustvo susreta s ličnim demonima.
Posle ovog dela, umetnik je pao u depresiju, zloupotrebljavajući alkohol i opijate.
Krajem sedamdesetih Drije širi svoje aktivnosti a njegov fokus je na multimediji. Između 1978. i 1983. sarađivao je na „Vagnerovoj svemirskoj operi“ Rolfa Libermana u Pariskoj operi.
Godine 1981. kreirao je bronzanu skulpturu i radio na animaciji, producirajući film Le Clone 1982. Tri godine kasnije osnovao je Space Art Creation i napravio je svoju prvu staklenu skulpturu. Takođe je bio uključen u renoviranje i arhitekturu stanice metroa Parisien Porte de la Villette. Eksperimentišući sa filmom, fotografijom i slikarstvom, Filip Drije i dalje ostaje inovativan umetnik fantastične scene.