MIRELA PUDAR Lepota će spasti svet a Galerija 73 je tu da u tome pomogne
Biti na čelu galerije u ovako izazovnim vremenima nije mala stvar, a osoba koja već pet godina vodi Galeriju 73, gospođa Mirela Pudar, dokazuje da je opstanak kulture moguć uprkos pandemiji, opštoj nezainteresovanosti za kulturu te najezdi kiča. Ona hrabro okuplja mlade ljude želje znanja i kulturološke razmene i ne odustaje od svog cilja – da omogući da da kulturni sadržaji budu dostupni svakom.
Direktor ste Galerije 73. Da li je pandemija uticala i na galerijski život i kako ste doskočili novonastaloj situaciji?
– Pandemija je umnogome promenila okolnosti u kojima se odvija nekakav kulturni život zajednice i pojedinca. Umetnost je u jednom trenutku zastala pred ogromnom pošasti kakva je pandemija. Umesto posetioca imali smo onalajn komunikaciju, što je za umetnost fenomen novog doba.
Galerija 73 se, koliko to god zvučalo pomalo paradoksalno, brzo prilagodila novonastalim okolnostima. Podsetimo da je godina pre pandemije za Galeriju 73 u programskom i svakom drugom smislu bila najuspešnija godina u poslednje dve decenije kontinuiranog rada.
Godina 2019. ostaće upamćena i po kulturnoj misiji, regionalnom povezivanju umetnika, našoj nameri da se što šire predstavi savremena likovna scena. Pored Slovačke, S. Makedonije, Hrvatske i Republike Srpske, godina je obećavala da će naredna 2020. biti još uspešnija. Otvarale su se nove saradnje, pozivi iz evropskih zemalja. I sve je to u jednom trenutku stalo.
Kako ste uspeli da se pokrenete posle opšteg zatvaranja zbog pandemije?
– Tim Galerije73 je posle perioda kada smo bili u lokdaunu organizovao izložbu „Efemernost“, za koju smo svesrdnu podršku dobili od utemeljivača Galerije 73 Đorđa Kadijevića, našeg poznatog filmskog reditelja jednog od najboljih u oblasti filmske fanstastike, istoričara umetnosti i kritičara.
Njegova pomoć i moralna podrška bile su vetar u leđa celokupnom timu da krenemo dalje. Tako je i bilo. Krenuli smo sa programima poštujući sve mere i preporuke o prevenciji i zaštiti od korona virusa. Dinamika je bila usporena, ali nije nestala. Deo programa je realizovan putem digitalnih platformi.
Zbog smanjenih socijalnih kontakta ljudi su seviše otvorili ka društvenim mrežama a vaša galerija je to prepoznala na vreme, otvorivši jutjub kanal?
– U svim okolnostima u kojima smo se našli razvili smo strategiju onlajn komunikacije i interakcije s publikom. Kultura je trebalo da bude dostupna svima. U tim okolnostima upoznali smo, a danas mogu sa sigurnošću da kažem i dobili podršku mlađe populacije umetnika koje nismo imali često da susretnemo u našoj Galeriji.
Na koji način su vam davali podršku?
– Oni su nam pružali savete i davali preporuke kako da na najbolji nači putem digitalnih tehnologija pristupimo novoj publici, vrlo prisutnoj sve vreme na društvenim mrežama, a koju smo najbolje sagledali u novim okolnostima.
To je ta pozitivna crta novog doba koje je novo u svemu jer su postavljena nova pravila. Tet-a-tet komunikacija nije više primarna forma. Ona je umnogome pojačana digitalnim tehnologijama putem kojih se dobija na boljoj vidjivosti i pisutnosti u drugim medijima.
Uvođenje You Tube kanala umnogome je doprinelo da predstavimo svoje dugogodišnje programe i doprinelo je većoj i boljoj vidljivosti kulturnog nasleđa o kojem Galerija 73 svakako može pohvalno da govori, shodno poluvekovnom umetničkom iskustvu.
Takođe, uspeli ste da privučete pažnju mlađe populacije. Da li vam se čini da prevelika izloženost svemu u mladom čoveku izaziva prezasićenonost i nelagodu ili pak mogućnost da raširi krila?
– Smatram da mladi ljudi uprkos izloženosti i brzini informacija nemaju dovoljno kvalitetne programe i prezasićeni su stvarima kojim u većini situacija i ne treba da se bave. Ali to je danak masovih komunikacija. Smatram da samo dobrim filtriranjem i selekcijom može da se odabere najbolje. To zahteva i izvesno znanje kojim se profiliše mladi čovek na putu sopstvenog razvoja.
Vaša galerija se ne bavi samo izlagačkom delatnošću već ste posvećeni i muzici?
– Galerija 73 je institucija kulture koja promoviše umetnost u najširem kontekstu. Poseban program posvećen je modernoj klasičnoj muzici kroz brojne koncerte mladih kojima pruđamo svesrdnu podršku. Poslednjih godina pomogli smo mladim ljudima, omoćućili im ličnu afirmaciju organizovali im brojne koncerte i bili vetar u leđa. U planu je i njihovo regionalno predstavljanje.Naš cilj je da budemo podrška u svakoj fazi njihovog razvoja.Za to smo spremni dati svoje resurse i iskustvo.
Čime se vodite kada birate umetnike za izlaganje u svojoj galeriji?
– Galerija 73 je prepoznatljiva po Umetničkom savetu koga čine ugledni profesori, likovi kritičari, istoričari umetnosti. Izlagačka sezona planira se na osnovu rezultata konkursa koji se raspisuje svake godine u periodu od 15. maja do 15. juna. Posle rezultata žiriranja planira se izlagačka godina.
Koliko je bitno da institucije prepoznaju potencijal nečijeg stvaralaštva i podrže ga?
– To je od bitne važnosti, ako planiramo da imamo kvalitetnu kulturnu scenu. Prepoznati potencijale pojedinca kroz njegovo stvaralaštvo je uloga institucija kulture. Mi zato i postojimo. Galerija 73 je prepoznatljiva po podršci mladim umetnicima, afirišemo i regionalnu saradnju gradimo mostove kulture. Naša namera je da se prepozna kvalitet i da se izbegnu svi vidovi negativne selekcije koja je pogubna za umetnost i vreme u kojem živimo. Ako je kvalitet imperativ, onda sve ima svoje potencijale i smisao.
Kako vi vidite srpsku scenu fantastične umetnosti?
– Moram priznati da sam se ranije manje interesovala za ovaj vid umetnosti. Ne iz razoga što sam ja bila manje zainteresovana, već iz činjenice što su ostali vidovi umetnosti bili prisutniji u javnosti, mogu reći – dominantniji.
Prvo Bijenale fantastike je privuklo pažnju javnosti pa i moje interesovanje. Ono što sam mogla videti dokaz je da je fantastika uvek bila prisutna i inspirativna za umetnike. Bijenale fantastike je samo dalo novi format, pokazalo da je fantastika prisutna, dao mu jedan novi pečat i stalo kao podrška svima. Sve pohvale za ideju! Ponosna sam što je i Galerija 73 podržala ovakvu misiju. Bijenale je lep primer umetničkog umrežavanja, solidarnosti i međusobne podrške umetnika. Podrška institucija je svakako dobrodošla i neophodna. Vreme koje je pred nama, će po mom uverenju, pokazati da sve ide u korist umetnicima koji se bave fantastikom.Ja im želim mnogo uspeha.
Da li imate nekog svog favorita iz oblasti fantastične umetnosti?
– Ne bih favorizovala pojedince. S mnogim umetnicima imamo odličnu saradnju. Volela bih da se što veći broj umetnika koji pripadaju ovom likovnom pravcu prijavljuju na naše konkurse i budu deo izlagačke sezone Galerije 73.
Umetniku je potrebna podrška i vi to dobro znate. Što je veći broj prijavljenih umetnika, veća je konkurencija i bolja izlagačka sezona. Smatram da umetnost ima smisla i napretka samo u oštroj konkurenciji. Ona pokreće i pomera granice. Kvalitetan umetnik najbolje napreduje ako uvažava kritike i uči iz njih. To su ozbiljne lekcije profesije kojom se bavi.
Da li lepota može da spase svet?
– Živimo u vremenu velikih izazova kako za pojedinca, tako i za celokupno društvo Izazovi su uvek bili dobar izgovor za nerad. Ovo vreme shvatiti kao šansu da pokažemo da su sve prepreke premostive i da je naša misija da pomognemo pojedincu i društvu da budemo spiritus movens.
To možemo samo lepotom i duhovnošću kojom jačamo identitet i duhovnost. Da, složila bi se s Dostojevskim da će lepota spasti posrnuli svet.