TOMAŠ ALEN KOPERA Isceljujući vatronoša u predvorje nadanja

Tomaš Alen Kopera rođen je 1976. godine u Kožuhovu, Poljska. Pohađao je Tehnološki univerzitet u Vroclavu, gde je stekao diplomu građevinskog inženjera. Njegov umetnički talenat došao je do izražaja već u ranom detinjstvu. On uglavnom slika ulja na platnu prožeta simbolima koji se često odnose na ljudsku psihu i odnos pojedinca prema okolnom svetu. Ljudska priroda i misterije univerzuma su njegova večita inspiracija. Njegove slike su pomalo mračne, ali svakako misteriozne. Tehnika, razvijana dugi niz godina, svedoči o tananom senzibilitetu i izrazitom talentu umetnika. Tomaš osvaja pažnju posmatrača zbog svoje akutne pažnje prema detaljima i majstorskog baratanja bojama.

– U svom radu pokušavam da doprem do podsvesti. Želim da zadržim pažnju gledaoca duže od par trenutka. Voleo bih da posmatrač oseti potrebu za momentom tihog razmišljanja i kontemplacije. Da poželi da razmišlja, promišlja, izmišlja“, rekao je u jednom od intervjua umetnik.

Godine 2005. preselio se u Severnu Irsku, gde i sada živi. Od 2010. godine je član grupe Libellule koju je formirao Lukaš Kandl. Predstavlja svoje radove na izložbama u Poljskoj i inostranstvu, između ostalih, u Parizu, Beču, Njujorku, te mnogim drugim prestižnim galerijama u Evropi, Americi i Australiji.

– Ideje za nove slike obično dobijem u trenucima kada ih najmanje očekujem. Nacrt za novu kreaciju se samo pojavi u mojoj glavi. Neke ideje dolaze od moje supruge – volimo da sedimo i pričamo zajedno satima, a ponekad se ova ćaskanja pretvore u nove iznenađujuće kreacije. Najvažniji i ujedno najteži deo stvaranja jeste zapravo vizuelizacija ideje, sagledavanje subjekta u očima moje mašte. Vrlo često dok radim na slici, vidim ideju za svoj sledeći rad – kaže Tomaš.

Evidentno je da je umetnik fasciniran vatrom. Za njega je ona simbol stvaranja, ali deluje i katarzično, kao sila koja pročišćava – čisti nas od naših grehova, padova, nedoumica i prljavštine, uvodi nas u predvorje nadanja, gde se novo rađa iz starog, gde je uništenje usko povezano s vaskrsenjem, simbolom promene i suštinom postanja. Njemu je bitno da sve navedene aspekte prikaže u svom radu i to čini, ne štedeći sebe.

O svom kreativnom procesu Tomaš kaže: – Kada slikam, volim da radim bez ikakvih vremenskih ograničenja. Definitivno ne volim da me bilo ko požuruje. Obično počinjem rano ujutru kada sam svež i odmoran i slikam tokom celog dana. Jasan um tokom procesa je od najveće važnosti za mene.

Za njega je tipično da slikama koje stvara ne prethode skice, ili ako ih radi, a to je veoma retko, one su u gruboj formi. Naprosto, on odmah počinje da slika na platnu. Početna ideja se zatim razvija u jasniju sliku, ponekad čak i u novu i potpuno drugačiju ideju. Inicijalna kreacija je stoga i najnemirnija faza, jer vrlo često za to vreme dobija nove ideje, menja ih i dodaje elemente. Počinje sa jednom vizijom, ali krajnji rezultat ponekad može biti potpuno drugačiji. I to je ono što njegov rad čini čudesnim.

Umetnik voli da napomene da je muzika inherentno povezana s njegovim stvaralaštvom. Ona igra ključnu ulogu i ide iskazuje njegove raspoloženje a Tomaš sluša sve – od klasike, preko moderne pa sve do gotike i hevi metala.

Zanimljivo je da velika većina njegovih radova nema naslov. To je zato jer umetnik ne želi da imenuje svoj rad, prepuštajući nama, gledaocima, da pročitamo poruku, da razmislimo o njoj, a možda i da napravimo svoj naslov i priču za tu sliku. Sve je u poruci, a njegova poruka ide do gledaoca ne kroz reči, već kroz sliku.