GASTON BUSJER Snoliki kralj junakinja pisane reči

Gaston Busjer (1862-1928) bio je francuski slikar i simbolista. Studirao je na Akademiji lepih umetnosti u Lionu pre nego što je upisao u školu likovnih umetnosti u Parizu gde je studirao kod Aleksandra Kabanela i Pjera Puvisa de Šavana. Godine 1884. dobio je nagradu Mari Baškircev i izlagao na Salonu 1885.

Bio je slikar, akvarelista i voleo je da se predstavlja ženska tela, aktove, mitološke i religiozne slike. Njegova platna često su prikazivala legendarne žene kao što su Salambo, Izolda, Brunhilda, Jelena Trojanska, Saloma i Julija. Takođe, naslikao je mnoge prikaze nimfi, nereida i vila, oskudno obučenih, kojr pokazuju tipičan secesijski ideal lepote i ulepšavanja. Njegove boje su blistave i žive, ali njegova estetika je često, prema izjavama kritičara, na granici s kičem.

Busjerov stil je asamblaž elemenata simbolizma i secesije. Bio je blizak s Gistavom Moroom i pod uticajem njegove umetnosti, te češkim slikarom Alfonsom Muhom. Mnoga Busjerova umetnička dela koriste francuske legende i nordijske mitove kao svoju inspiraciju. Umetnik je često interpretirao vizije pozorišnih dela Berlioza (Faustovo prokletstvo), kao i Vilijama Šekspira, te Vagnera.

Budući da je Busijer bio strastven obožavalac epova i opere, posebno Vagnera i Berlioza, slikao je poetska dela simbolistički ih interpretirajući uz evociranje epa, mitologije, istorije i legende.

Recimo, Valkira Riharda Vagnera izvedena je prvi put u Minhenu 1870. godine i predstavljena je pariskoj javnosti 12. maja 1893.  Bisijer je prisustvovao predstavi i bio je inspirisan da naslika ovu scenu. Brunhildu je poslao njen otac Votan, poglavica bogova, da kazni Zigmunda i Ziglindu. Brunhilda je dirnuta strasnom ljubavlju koju pokazuju jedno drugom i odlučuje da im pomogne, čime odbija poslušnost svom ocu Votanu. U pozadini se mogu videti ostale Valkire kako jašu konje.

Bisijer je postao tražen kao ilustrator, stvarajući dela za velike autore. Ilustrovao je Sjaj i bede kurtizana Onorea de Balzaka objavljene 1897, Emajl i kameje, koju je napisao Teofil Gotije, kao i Salomu Oskara Vajlda. Takođe, radio je ilustracije i  za nekoliko Floberovih dela. Kao saradnik Žozefina Peladana, osnivača estetike rozenkrojcera, Busjer je više od dve godine izlagao svoje radove u Salonu rozenkrojcera. Mnogi od njegovih radova su izloženi u Musee des Ursulines u Maconu. Odlikovan je Legijom časti 1917. godine.