ROS DŽEJLO Ljubav po sopstvenim pravilima

Slikar i multimedijalni umetnik Ros Džejlo (1993), poreklom s Filipina, trenutno živi i radi u Njujorku, prikazujujući na platnu svoju koncepciju idealne ljubavi. Simbolična i strastvena vizualizacija odnosa između dve osobe prevazilazi društvene norme i razbija iluziju da ljubav mora da poštuje očekivanja društva u pogledu verovanja, društvenog statusa, starosti, veroispovesti, rase, pola i stereotipa. On prikazuje ljubav u svom najčistijem obliku.

S nepunih 20 godina Ros je je pokazivao potencijal za karijeru koja obećava. Imao je nekoliko samostalnih i grupnih izložbi širom Filipina i učestvovao je na nekoliko grupnih izložbi u Sjedinjenim Američkim Državama a dobitnik je i nekoliko nagrada. Umetnik je počeo sebe da predstavlja putem portreta, koji su, kako sam kaže, njegova izvorna ljubav, ali je kasnije ipak izjavio da ga ovaj stil ograničava.

– Prešao sam na ekorše (prikazivanje mišiće tela bez kože) jer mišići i kosti nemaju površinske karakteristike – ne možete reći da li je osoba određene rase, pola, klase ili sistema verovanja osim ako niste veoma pronicljivi u anatomiji. Bez tih ograničenja, subjekat ima neograničen potencijal. Prvo sam počeo s lobanjama, a zatim s mišićima – elementima koji su univerzalni za sve ljude na planeti – izjavio je on.

Želja da inspiriše ljude je jedan od glavnih razloga zašto je Ros postao profesionalni umetnik – on veruje da je najbolji način za to da ispričate priču – u njegovom slučaju ispričanu potezima četkicom i bojama.

Ali, prema njegovim rečima, koncept i pronalaženje elemenata potrebnih za njegove priče je najteža faza u umetničkom procesu.

– U isto vreme kada vidim stvari koje mi služe kao inspiracija, vidim i šta bi one mogle biti u mom radu. Ponekad, u tim trenucima, osećao bih posebnu, jedinstvenu emociju. Oni su veoma prolaznog karaktera, tako da uvek nosim svesku ili telefon da zabeležim te trenutke – objasnio je on.

Kroz umetnikovu vizuru mi se useljavamo u miran svet nalik snu gde se boje kao i koža takođe često izostavljaju. Ponekad Ros Džejlo svojim modelima potpuno skine sve do mesa, a kosturi se hvataju u zagrljaj pun ljubavi pred našim očima. I pored pomalo morbidnog prikaza, lepota uvek postoji. i smiren osećaj koji obuhvata dušu dok oči posmatraju njegove mirne plave i bele šeme boja.

– Upotrebom ekoršea pokušavam da inoviram svoj rad. Takođe eksperimentišem koristeći različite boje i materijale. Nedavno sam radio zlatne, staklene i hromirane lobanje. Kada su u pitanju figure, zaista mi se sviđa upadljiva bela boja mišića koja im daje futuristički izgled i manje groteskni osećaj, umesto da koristim samo pravu boju naše muskulature – izjavio je umetnik.

Smrt može biti simbol koji će vam prvi pasti na pamet pri pogledu na Rosove radove, ali to se brzo prevazilazi kada shvatite šta se dešava unutar svakog njegovog dela. Njegove slike su daleko od kraja života – zagrljaj skeleta pod zvezdama može da podstakne čak i najhladnijeg gledaoca da se vrati na sopstvena strastvena sećanja, a njegove vizuelne eksplozije artikulišu emociju vatrenog poljupca snažnog poput romantične proze. Kroz slike poput ovih, Ros Džejlo uklanja naše razlike i omogućava nam da se svi povežemo sa njegovim slikama, bez obzira na godine, pol, rasu ili kulturu.

Njegova poruka je, zapravo, da kada se čovečanstvo liši sujete i površne lepote kojom smo opsednuti, može videti da je boja kostiju ista kod svakog čoveka.