MEBIJUS Najvažniji fantastični strip-crtač svih vremena
Francuski strip-crtač Žan Žiro (1938-2012), javnosti poznatiji pod pseudonimom Mebijus, važi za jednog od najuticajnijih karikaturista svih vremena. Njegov prepoznatljiv spoj psihodelične fantazije i nadrealizma činio je estetski nacrt moderne naučne fantastike, prikazan francusko-belgijskim stilom bandes dessinees, koji je popularizovanom u stripovima Avanture Tintina i Asteriks. Žiroov suštinski doprinos fantastičnoj umetnosti uveo je novo doba za strip i vizuelnu umetnost uopšte.
Kada je preminuo pre deset godina, Žana Žiroa oplakivali su Ridli Skot, Hajao Mijazaki, Džordž Lukas i Sten Li, čije su karijere bile podstaknute stvaralaštvom francuskog umetnika. Od druge polovine 20. veka do danas Žiroov prepoznatljiv stil postao je toliko imitiran da je znakove njegovog uticaja praktično nemoguće razlikovati od norme.
Dok je bio mali, roditelji su mu se razveli, što je veoma teško doživeo. Njegova strast prema vesternima (koju je konzumirao u obliku B-filmova u lokalnom bioskopu) rasla je uporedo s njegovim interesovanjem za umetnost, pa je sa šesnaest godina stvarao zapadnjačke stripove na koledžu, na opšte zgražavnje svojih nastavnika.
Dva iskustva, prvo u Meksiku, a zatim u Alžiru (dok je bio u vojsci), pokazala su se kao izuzetno uticajna u usavršavanju Žiroovog stila. Ogromno plavo nebo koje se nadvija nad beskrajnim sušnim predelima razigralo je njegovu maštu, što je rezultiralo brojnim ranim radovima koji će na kraju poslužiti kao stilska prethodnica njegovoj kasnijoj kreaciji Bluberiju. Tokom ovog perioda, uticaj belgijskog strip-autora Žižea (Džeri Spring, Spiru i Fantazio), tada jednog od najistaknutijih evropskih strip-umetnika, takođe je bio ključan. Godine 1962. Žiro sa scenaristom Žan-Mišelom Šarlijeom započinje strip Fort Navajo a sledeće godine, isti ovaj talentovani dvojac stvara jednog od najautentičnijih stripskih antiheroja, tvrdoglavog kauboja, poručnika Bluberija i njima stiče svetsku slavu i milione obožavalaca. Zanimljivo je da je stvarajući taj lik autor imao na umu crte čuvenog francuskog glumca Žan-Pola Belmonda. Objavljivan je, između ostalog, i u Politikinom zabavniku i Stripoteci. Na osnovu serijala o Bluberiju snimljen je i film Renegade (Blueberry, u SAD) s Vensanom Kaselom u glavnoj ulozi.
Paralelno s ovom pričom, Žiro izgrađuje svoje ime i u fantastičnoj umetnosti pod pseudonimom Mebijus koji je sebi dao po nemačkom matematičaru čuvenom po Mebijusovoj traci. Sredinom sedamdesetih, kao Mebijus postaje član umetničke grupe Les Humanoides Associes i osnivač časopisa Metal Hurlant. Stvara širok spektar naučno-fantastičnih radova, nadrealnih i apstraktnih, a među najpoznatijima su Kita Mahnita, Arzak, Hermetična garaža (prema pričama o Džeriju Kornelijusu Majkla Murkoka), Inkal (saradnja s Alehandrom Hodorovskim), The Long Tomorrow (po scenariju Dena O’Benona), Svet Edene, Rajske godine, Venice Celeste…
Njegov prvi strip-album s potpisom Mebijus jeste Kita Mahnita. Reč je o erotskom stripu u vidu svemirske avanture, koja prati doživljaje junaka po imenu Kita Mahnita dok beži od onih s kojima ne želi imati odnos, ka onima s kojima, ultimativno, to želi. Višeznačna, majstorski nacrtana priča koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. Kita Mahnita je doživela neverovatan uspeh – celi tiraž rasprodat je za nepunih godinu dana.
Sledeći je bio Arzak, u kojem Mebijusov univerzum počeo da dobija jasne konture – iako onirične pa tako neprekidno promenljive, definisane su prepoznatljivim arhitektonskim stilom.
Oči mačke iz 1978. godine je značajno izdanje Metal Hurlant-a, tipično za publikacije s mračnim, uznemirujućim pričama ispričanim u nadrealnom, sajberpank stilu. Radnja je uključivala mladog slepog dečaka, koji luta pustim pejzažom snova u pratnji svog kućnog ljubimca orla. Orao ima zadatak da pronađe novi par očiju za dečaka, koje uzima od mačke lutalice i vraća svom gospodaru, da bi dečak otkrio da voli oči drugog deteta.
Mebijus je sarađivao i s Marvelovom ikonom Stenom Lijem a iz te saradnje je proistekao nagrađeni Srebrni Letač. Takođe, pisao je scenarije i predloške za razne stripove koje nije crtao, a ilustrovao je i brojne knjige i časopise.
On je takođe učestvovao u dizajnu i storibordu mnogih filmova s fantastičnom i SF temmom kao što su: Osmi putnik, Tron, Peti elemnt i Ambis.