VREMEPLOV Lucidni detaljista Hijeronimus Boš

Hijeronimus Boš (1450-1516) holandski je renesansni slikar. O njegovom životu i obrazovanju zna se veoma malo. Za sobom nije ostavio nikakva pisana dokumenta, pisma ili dnevnike, osim podataka iz poreskih knjiga Bratstva Svete device, čiji je bio član.

Boš spada u umetnike s najluđom i najfantastičnijom maštom u istoriji umetnosti. Baš poput svog zemljaka Vermera, do danas je očuvano samo 25 Bošovih slika i 25 crteža, od kojih postavka u muzeju Prado čuva 30 dela, zajedno s rezbarijama i gravurama, uključujući čuveni „Vrt uživanja“.

Bibliotekar španskog kralja Filipa II, vladara koji je držao jednu od Bošovih mračnih slika u svojoj spavaćoj sobi i meditirao ispred nje satima, sakupio je Bošove radove posle njegove smrti uz reči da je su oni „satira u boji o ljudskim gresima“.

Kod Boša đavo je u detaljima, i to bukvalno. Umetnik oživljava prozore iz noćnih mora, naše najdublje strahove i najdublje želje. Manično inventivnim slikama hrani maštu modernog čoveka vekovima nakon njihovog nastanka. Savremeni kritičari povlače paralele s Dalijem, Magritom i Fransisom Bejkonom. Džordž Lukas je definitvno bio inspirisan Bošom kada je stvarao neke od svojih vanzemaljaca za „Ratove zvezda“.

Boš je bio pripovedač, koji je svakog čoveka prikazao kao hodočasnika na svom putu u smrt. Radovi su mu bili zamišljeni kao tema za razgovor koji navod́i gledaoca da razmišlja o sopstvenim slabostima i gresima. U osnovi, on je u svoje bližnje preko sablazni unosio strah Božji.

Za slikanje nekih od glavnih radova trebalo mu je i godinu dana, a vremena je bilo relativno malo. Kao svi dobri hrišćanin, on ne bi slikao na praznike,  a oni su činili skoro trećinu kalendara.

Nakon analize njegovih slika infracrvenim zracima, videlo se da je menjao zamisli dok je nanosio boju pa je slikao prizore jedan preko drugog.

Mnogi su pokušali da dešifruju njegovu simboliku, tražeći vezu s magijom, sektama, alhemijom, međutim svako novo gledanje i analiza daju nova tumačenja.

U „Brodu budala“ (1490-1500) koji se nalazi u Luvru, na primer, kormilo čamca je kutlača – nije nešto što bi efikasno držalo čamac na putu pa su putnici su osuđeni na propast.

Pozadina slike „Strašni sud“ (1482), koja se nalazi u bečkoj Galerie der Akademie Bildenten Künste, otkriva drugu stranu Bošovog rada, koja podseća na slike Džeksona Poloka. Boš je premazivao površine crvenom ili zelenom bojom pre nego što je nanosio dalje boje. Bio je to Bošov način da oda počast Bogu kao najvišoj sili, koju je nemoguće predstaviti.

Njegovo najpoznatije delo je triptih „Vrt  uživanja“. U vreme kada je naslikano, oko 1500. godine, bilo je zapanjujuće originalno i moderno delo. Dok je zatvoren, triptih predstavlja sliku kristalne sfere, sa Bogom na vrhu koji gleda dole na zemaljsko carstvo koje je stvorio. Ovaj deo urađen je grizaj tehnikom i to uljanim bojama koje su tada bile relativno nov medijum. Kada se otvori, dimenzije su mu 205,5 cm x 384,9 cm, a otkrivaju se tri povezane slike.

Leva tabla prikazuje kako Bog predstavlja Evu s Adamom u rajskom vrtu, naseljenom mnogim životinjama i fantastičnim zverima, uključujući albino žirafu, slona, troglavog orijentalnog fazana…

Srednji panel je scena orgijastičkog veselja gde su se učesnici, sa potpunim guštom, prepustili senzualnim zadovoljstvima. I ovde ima mnogo fantastičnih životinja, uključujući džinovske ptice, a orgijanje je u punom jeku.  U pozadini jahač leti na grifonu, dok se ispod njega muškarci i žene brčkaju sa merfolcima u jezeru. Sve životinje su nacrtane detaljno, s izuzetnom pažnjom na detaljima.

Treći panel prikazuje pakao i šta čeka one koji su se prepustili čulnim zadovoljstvima. U centru kompozicije ovog panela je figura pola drveta – pola čoveka, koja pluta na katran-crnom jezeru. Na njegovoj glavi je disk koji nosi predmet prdstavljen kao spoj unutrašnjeg organa i gajde. Istoričar umetnosti Nas Belting smatra da je lik tog čoveka zapravo autoportret umetnika. U pozadini su gradovi opustošeni ratom, spaljeni i u ruševinama. Čopor reptilskih pasa vuče iznutrice palog viteza, dok jednog od njegovih drugova proganja krilati demon. U ovom završnom delu narativa interakcija sa životinjama je manje konsenzusna jer ljude jedu ptičja stvorenja, grickaju ih obučeni zečevi, a svinja, odevena kao kaluđerica, ubeđuje grešnika da potpiše venčani list u svom krilu.

Aktuelni u svakom vremenu, danas Bošovi radovi deluju iznenađujuće moderno – skoro kao vizionarski komentar izbegličke krize.